Album fotografija

Glavni junak, tridesetogodisnji novinar Lazar, odlazi iz drzave 1991. u jeku priprema za rat, i preko Grcke, Nemacke, Svajcarske i Engleske stize do Amerike da bi se ponovo vratio u Beograd, sada vec terru incognitu, da prozivi bedu 1992. i 1993. godine. Ovo je prostorno-vremenski okvir i pozornica za zivot i prikljucenija superiornog intelektualca, londonskog skolarca, neumornog putnika i poliglote koji govori-misli-pise mesajuci jezike, besprekornog znalca literature i istorije, muzike i slikarstva.

Lazar je cistokrvni i potpuni hedonista, sposoban da uziva u poeziji i vinu, prozi i hrani, u prirodi i duvanu, arhitekturi i zenama. Oreol ukletog pesnika upotpunjuje srdobolja i melanholijski odmak od stvarnosti.

Ovakav svetski, mada u osnovi evropski, junak (koji nema mnogo lepih reci za novi svet"), otici ce iz Jugoslavije, koja je bila njegova rodna zemlja ali i mesto na koje se s putovanja vracao i na kome se osecao dobro i prolazi kroz zapadni svet, udaljujuci se od bezumlja.

Ali, kako shvata, ne bez protivljenja, zov Balkana neodoljivo je fatalan.

Rasulo koje zatice utvrA uje duboki rascep u Lazaru, pogorsava njegovu bolest ali donosi i cudni, bolni mir, ili, tacnije, pomirenost sa zadatom sudbinom.

Nista, cak ni ljubavne veze, one van zemlje, od kojih se otrgao, i ona u Beogradu, ne mogu izbrisati ili izmeniti usud.

Odjava radio/drame o Krlezi i Crnjanskom (potpuno neprimerene, po misljenju urednika), koju snima, ispostavlja se i kao konacna odjava intelektualca iz kala svakodnevnog trajanja.