Prvo su na prostoru SFRJ pocele da ratuju tajne policije podrzavljenih republika, a potom same republike i drzave.
Bio je to tihi i nevidljivi rat za obican svet, ali pouzdan simptom za politicare, koji su vagali, svaki na svoj nacin, kako ce i kada da izaA u kao pobednici iz duela sa Srbima.
Srpska tajna policija je progonila drzavne neprijatelje, kako u Srbiji, tako i u drugim republikama.
To su znali samo oni koji su osetili srpski politicki bic na svojim leA ima.
Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obaveA tajnih sluA bi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije.
U toj tajni o sebi i drugima, sadrA ana su snaga, moA i dugoveA nost drA avne politiA ke policije, koja postoji na ovim naA im prostorima poslednjih pedeset godina.
Njen zadatak je od 1945. do poA etka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, A titi i A uva drA avu, vlast, partiju i njen politiA ki vrh od tzv. unutraA njeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politiA ki A elnici od miloA te zvali pesnica komunizma" ili ponekad i A tit revolucije".
A u vreme Slobodana MiloA eviA a tajna policija zvana Resor drA avne bezbednosti bila je njegov politiA ki i tehniA ki servis.
I jedna i druga policija SFRJ i SRJ koristile su svoje politiA ke simpatizere, ali i plaA enike kao tajnu politiA ku armiju.
U Titovoj Jugoslaviji oni su bili saradnici SluA be, a u MiloA eviA evoj paravojska.
Ljudi iz podzemlja radili su i za doktora Franju TuA mana i za Aliju IzetbegoviA a, a ni Milan KuA an ih nije previA e mrzeo.
Tako je svaka nova drA ava dobila i nove uliA ne narodne heroje, svoje Arkane, Tute i Juke.
A injenica je da su jugoslovensku tajnu sluA bu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su njeni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato A to su se trudili da dokaA u svoju odanost Titu i Partiji.
Kao verni A uvari Broza i druge Jugoslavije, Srbi oznaA i", udbaA i", debejci", proganjali su, mnogo puta i bez suda, ne samo po principu velikog broja i velike nacije veA i svesno, upravo vlastiti narod.
Srbi su u drugoj Jugoslaviji bili sami sebi i goniA i i progonjeni, taA nije i dA elati i A rtve tajne policije.
Jugoslovenska tajna sluA ba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesreA ila najmanje pola miliona ljudi.
A u treA oj joA najmanje sto hiljada ljudi. ProA itane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a,VOS-a i SID-a, viA e govore o nedelima neprijatelja, nego o delima drA avnih A uvara Tita i druge Jugoslavije.
Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujuA i loA im piscima, postale su i sumnjive legende.
Namera autora ove knjige je upravo da pokuA a da reA i enigmu tajnih sluA bi u SFRJ i da se, makar, na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji.
Rad u kontraobaveA tajnoj i obaveA tajnoj sluA bi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je A esto samo jednu od stepenica u politiA koj karijeri mnogih naA ih visokih funkcionera.
OsnivaA i Ozne bili su Josip Broz Tito, Aleksandar RankoviA i ruski pukovnik Timofejev.
Svi su oni punih pedeset godina bili gospodari A ivota i smrti ljudi u drugoj Jugoslaviji.
Nasledili su ih u svakoj republici po jedan gospodar, pa bilo da se on zvao KuA an, TuA man, Gligorov, IzetbegoviA ili MiloA eviA , jer vladali su titoistiA ki.
U zavisnosti od prilika i dogaA aja na unutraA njoj politiA koj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne priA e, koje su ponekad imale i karakter mita.
JoA tokom rata u narodu je roA ena poA alica da Ozna sve dozna", koja se u srpskom A argonu odrA ala do danaA njih dana.
Druga izreka, koja je postala i politiA ki moto, glasila je Udba je srpska sudba".
Ona je na najslikovitiji naA in odraA avala narodno shvatanje moA i i nemoA i srpske, a i jugoslovenske tajne policije.
