Sudbina srpskog oficira

Memoari najviseg cetnickog oficira koji je preziveo rat.

Pukovnik Velimir Piletic (Beograd 1906 - Pariz 1972) pridruzio se cetnickim odredima pukovnika Draze Mihailovica sredinom avgusta 1941.

UpuA en je u IstoA nu Srbiju, gde je komandovao odredom, brigadom, korpusom i na kraju severoistoA nim frontom.

Nemci su tri puta ucenjivali PiletiA evu glavu, ali je on ipak sve A ume i planine IstoA ne Srbije A vrsto drA ao pod kontrolom.

NajveA i PiletiA ev vojni uspeh je blokada kompletne nemaA ke Crnomorske i Dunavske flote, izvedena u saradnji s rumunskom vojskom.

NemaA ki komandant je s PiletiA em pregovarao o predaji, ali je po nareA enju iz Berlina ipak morao da potopi sve brodove, kod Mihajlovca.

Avgusta 1944. PiletiA nareA uje opA ti napad na Nemce i oslobaA a IstoA nu Srbiju, drA eA i pritom komunistiA ke paravojne formacije daleko od Dunava.

Tako izvidnice Staljinove Crvene armije, umesto A eljenih partizanskih, u Srbiji najpre nailaze na odrede regularne vojske Kraljevine Jugoslavije.

Po nareA enju generala DraA e MihailoviA a PiletiA tada odlazi u BukureA t radi usklaA ivanja dalje akcije sa sovjetskim marA alom Tolbuhinom, ali Sovjeti ga hapse i on potom postaje suA anj zloglasne moskovske Lubjanke.

PiletiA daje izvanredan opis Lubjanke i A itavog komunistiA kog sistema muA enja.

Ko to sve vidi - nije smeo da preA ivi. Velika je sreA a po istoriju A to je preA iveo upravo PiletiA - pobegavA i prilikom transporta na gubiliA te u Beogradu - ne samo zbog svoje inteligencije i izvanredne moA i zapaA anja, veA naroA ito zbog A injenice da je sve posmatrao sa strane i potpuno nepristrasno...

Memoari pukovnika Velimira PiletiA a spadaju u red najboljih knjiga o komunizmu, kao i o oslobodilaA kom i graA anskom ratu 1941-45.

Paralelna ispovest PiletiA eve A ene Olivere knjizi daje dimenziju prave antiA ke drame.

Olivera je zbog muA a robijala i u Hitlerovim, i u Staljinovim, i u Titovim zatvorima...